Predstavnici Udruženja obolelih od šećerne bolesti, čije je i naše Društvo aktivni član, traže ponovno uspostavljanje savetovališta za dijabetes. Ministarstvo obećalo pomoć, ali još uvek nema pomaka.

Obećanje ni do danas nije ispunjeno, a dijabetičari tvrde da ih nedostatak savetovališta životno ugrožava.

Veliki problemi obolelih od dijabetesa počinju malim ranama na nogama.
Nega stopala je pola zdravlja.

Mnogo se govori o dijabetesu kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, ali se malo ili nedovoljno govori o nezi stopala kod dijabetičara.

Dijabetes je najčešći uzrok slepila u odraslih osoba, sa incidencom od preko 50 na 100.000 dijabetičara godišnje.
Javlja se nakon 5 godina trajanja dijabetesa tip 1, a može biti prisutna u dijabetesu tip 2 već u vreme postavljanja dijagnoze.

Hronične komplikacije dijabetesa su dobile naziv po svom toku koji je hroničan i progresivan. Nazivaju se još kasne (nastaju posle nekoliko godina trajanja dijabetesa) ili vaskularne, obzirom da su promenama najčešće zahvaćeni krvni sudovi.

Prema zahvaćenosti krvnih sudova vaskularne komplikacije dijabetesa se dele na mikrovaskularne i makrovaksularne.

Šećerna bolest, teška sistemska bolest, leči se doživotno i izaziva brojne, po život opasne kompliikacije.

U Srbiji od šećerne bolesti boluje više od 500 000 ljudi, a pesimističke procene govore da bi se već u narednoj deceniji broj novoobolelih mogao utrostručiti.

Dijabetes tipa II ne ugrožava više samo starije od 40, već i one od 30, a javlja se čak i kod gojazne dece.

Ova naizgled bezazlena tegoba može uzrokovati bol pri svakom koraku, a čak se i u nekim slučajevima može stvoriti tumor ispod nokta.

Ako imate dijabetes, posetite lekara ili specijalistu za bolesti ekstremiteta uvek kada imate urasli nokat na nozi, kao i bilo koji problem na stopalu – to inače, kod Vas, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Poštovani posetioci,

danas (06.07.) je rođendan autora koji je odgovoran ali i zaslužan za uspeh ovog sajta.

 
Više o idejnom tvorcu i autoru ovog sajta u kompletnom portfoliu i CV-u na njegovom autorskom sajtu www.MojaReklama.net

Lubenica ili bostan (Citrullus vulgaris) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice bundeva, poreklom iz tropskih oblasti Afrike.

Lubenica je veoma zdravo povrće a pošto je veoma slatka ljudi je najčešće koriste kao hladnu poslasticu.

Kajsija (Prunus armenica) je voćka koja sazreva početkom jula. Pogodna je za svežu upotrebu i za preradu u suvo voće, džemove, kompote, sokove i rakiju.

Kajsija deluje blagotvorno kod srčanih bolesnika, zahvalna je i za odbranu organizma od infekcije, jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utiče na varenje, a zbog sadržaja gvožđa treba da se nađe na jelovniku malokrvnih... 

Međutim, dok zdravi ljudi mogu da je jedu u svakom obliku, kao suva zabranjuje se dijabetičarima i osobama sa povišenim vrednostima holesterola, što ne važi za svežu.

Količina tako važnog elementa kao što je magnezijum u telu se planski balansira. Ako nastane manjak u ćelijama, telo ga nadoknađuje iz sopstvenih rezervi - iz kostiju i jetre. Ako su gubici veći od nadoknađivanja, pojavljuju se znaci nedostatka magnezijuma. Jak nedostatak pokazuje se onda kada telo ne može više da ga nadoknadi iz sopstvenih rezervi.

Šećerna bolest se lakše reguliše i leči u kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću, uključujući i plivanje, jer tokom vežbanja (plivanja) svi hormoni rastu, samo insulin pada.

Letnje vrućine su poznati neprijatelj mnogih hroničnih bolesnika čije se stanje lako pogoršava usled naglog porasta temperature, a na to su posebno osetljivi ljudi sa dijabetesom.

Šta sve treba da znate o bolestima koje niste imale, a javljaju se u trudnoći.

Mnoge žene koje pre trudnoće nisu imale zdravstvene probleme u trudnoći počinju da pate od raznih bolesti. Buduće mame najčešće imaju probleme zbog povišenog krvnog pritiska i šećera, ali i hroničnih oboljenja, a istraživanja pokazuju da oko 20 odsto svih trudnoća spada u rizične.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je gojaznost kao bolest 21. veka koja poprima epidemijske karakteristike, a među posebno ugrožene zemlje svrstana je i Srbija. Nacionalni vodič o gojaznosti iz 2006. godine pokazao je da 54 odsto odraslih građana Srbije ima problem prekomerne uhranjenosti, dok gotovo petina spada u kategoriju gojaznih. Posebno zabrinjava činjenica da je sve više gojaznosti kod dece predškolskog uzrasta.

Svakodnevno konzumiranje salate jedna je od najzdravijih i najjednostavnijih prehrambenih navika koju možete usvojiti, napominju stručnjaci.

- Salata kao obrok obiluje vlaknima, snižava holesterol i sprečava konstipaciju i, što je možda najvažnije, vlakna daju osećaj sitosti. Dakle, ukoliko salatu uvedete u svakodnevnu ishranu, manje ćete jesti i na kraju skinuti višak kilograma - objašnjava nutricionista Branka Mirković.

Da li ste znali da od sada možete jednostavno redukovati naslage na svim problematičnim zonama tela, bez pomoći skupih, komplikovanih, a ponekad i opasnih hirurških zahvata.

„Reduzell“ ne sadrži nijednu hemijsku supstancu, sačinjen je isključivo od potpuno prirodnih supstanci, što vam daje potpunu sigurnost! A dokaz više je što ovaj preparat mogu koristiti i dijabetičari!

Naučnici rade na tome da razviju sistem “veštačkog pankreasa” koji će pratiti nivo šećera u krvi i stabilizovati ga automatski, bez ljudskog delovanja. Sistem je uspeo da kontroliše šećer u krvi kod manje grupe pacijenata obolelih od dijabetesa, čak i nakon što su pacijenti konzumirali obrok bogat ugljenim hidratima, što je jedan od najvećih izazova za sistem veštačkog pankreasa.

Sada je pravo vreme da počnete da koristite prolećne biljke u ishrani. Sremuš (divlji beli luk), koprivu i maslačak možete da naberete sami ili da ih kupite na pijaci. Reč je o ukusnim i lekovitim biljkama od kojih možete pripremiti salate, supe, čorbe, variva, pite.

Koje namirnice štete vašem organizmu i kako da postignete idealnu kilažu.

Verovatno ste primetili da neki ljudi mogu da jedu različite vrste hrane bez ikakvih problema, dok drugi pate od problema sa varenjem, nadutošću, kiselinom i podložniji su određenim bolestima.

Mladi grašak, kao i sve mahunarke, je povrće koje ima veći energetski učinak od ostalog povrća a zbog bogatstva mineralima, vitaminima i dijetnim vlaknima dijabetičari trebaju da ga imaju što češće na svojim trpezama (pored mladog graška u grupi su još i mlada šargarepa, mladi beli luk, peršun, cvekla a više o toj grupi na:

http://www.secernabolest.com/index.php?page=news&op=readNews&id=71&title=%C5%A0E%C4%86ERNA%20BOLEST:%20ISHRANA%20DIJABETI%C4%8CARA%20%E2%80%93%20POVR%C4%86E,%20grupa%20B

Boranija, iz grupe mahunarki, je povrće koje dijabetičari trebaju da imaju što češće na svojim trpezama. Spada u grupu povrća bogatog dijetnim vlaknima – do skoro 20% od težine (pored boranije u grupi su još i mladi grašak, mlada šargarepa, mladi beli luk, peršun, cvekla a više o toj grupi na

http://www.secernabolest.com/index.php?page=news&op=readNews&id=71&title=%C5%A0E%C4%86ERNA%20BOLEST:%20ISHRANA%20DIJABETI%C4%8CARA%20%E2%80%93%20POVR%C4%86E,%20grupa%20B

56 grama oraha dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja u dijabetičkoj populaciji, tvrdi nova studija sa Yale-a.

Nakon 8-nedeljnog ispitivanja, izmereni protok krvi u ispitanika sa dijabetesom tip 2 koji su svakodnevno konzumirali 56 grama oraha (uz svoju regularnu prehranu), bio je za 2,2% bolji nego u kontrolnoj grupi.

Iako neupućeni pasulj (Phaceolus vulgaris) nazivaju „hranom siromašnih“, ne treba ga posmatrati sa omalovažavanjem, jer on taj epitet ne zaslužuje. Zabluda je da pasulj služi samo da napuni želudac i creva da bi čovek osećao sitost i imao šta da vari.

Jer, pasulj je biljka koja poseduje mnogobrojne korisne sastojke i lekovita svojstva.